Rođendanski poklon od prijatelja..U početku sam sa nevericom gledala u ovu natkasnu.Stara, otrcana...sa 3-4 sloja farbe na njoj. Ko će je pretvoriti u nešto lepo,moderno, estetično?..ali ipak, volela sam tu natkasnu od početka.
Natkasna je par dana mirovala u mojoj kući, čekala svoju sudbinu.Hoće li biti prihvaćena ili će pasti u bunaru zaborava? Polako su stigli i naše ideje,šta ćemo, kako ćemo sa natkasnom....On je vešt majstor u svemu, nema ništa što on ne ume da pretvori u nešto korisno, funkcionalno, mada i nije svestan toga. Zajednički smo pretvorili ovu natkasnu u nešto novo, koji je sada ukras spavaće sobe. .Sada mi je žao da nisam napravila fotke o ormarčiću pre projekta.Imala je belu boju, i to višeslojnu od email laka, onako starinski....
Kada je sve to skinuto, ostala je samo čisto drvo, koja je premazana sa sadolinom maslinasto-zelene boje. No, put je bio dugačak i naporan. Teško je skinuti farbu, i restaurirati nedostatke drva.Na kraju smo sve premazali lakom, i napravila sam uložak od tiffany-a za gornji deo.Razočarano sam primetila da uložak ne može da stane u okvir zbog 1 mm viška na desnoj strani .Zato kažem uvek svakome,da je kod tiffany tehnike najvažnije preciznost. 1-2 mm mnogo znači. Pošto je jako komplikovano promeniti parametre gotovog tiffany-stakla, malo smo promenili dimenzije drvenog okvira. Posle smo radosno slikali natkasnu, a ono ispadne da još uvek nije gotova..Pogledajte sliku, ručica za otvaranje ormarčića je ostala skoro bezbojna. To nismo primetili pre slikanja. Tako... imaćemo posla sa natkasnom i sutra. Put do savršenstva nije lak:-)) Svaki dan moramo raditi na tome.U svakom pogledu. Ili ne? Možda je baš suprotno. Neka budemo svi kakvi jesmo, i naši voljeni, i naši stvari koje ipak volimo ,mada nisu savršeni.Šta mislite o tome?
Нема коментара:
Постави коментар