Priča o anđelima

Bilo jednom.... da je jedna mlada žena pre svoje svadbe odlučila da obraduje svoje goste sa anđelima od stakla u raznim, veselim bojama. Te anđele sam ja napravila, tačno četrdeset komada.Sve je išlo glatko i brzo dok nisam stigla do tridesetog anđela, a od tog trenutka sve se promenio.Lemilice su najavile sabotažu, baš ni jedna nije htela da proradi a imam bar cetiri komada.Nisam mogla da zamislim šta se desilo, znala sam samo to da ja moram sutradan da putujem sa anđelima, jer sam tako obećala.Ja na brzinu pozajmila druge lemilice, koje su takođe najavile sabotažu.Hm....sledeci dan, u vreme kada sam trebala da krenem na put, shvatila sam da to nije moguće, anđeli nisu gotovi pa nema smisla da idem.Otkazala sam put, tačnije odložila za dva dana.Prihvatila  sam činjenicu da tog dana nije moguće.Pomirila sam se sa situacijom. Posle sat vremena pokušala sam da radim dalje, a vidi čuda, lemilice su radile normalno, kao pre toga uvek.Znači, zbog nečega nisam smela da krenem toga dana, a anđeli su me spasili od nečega? Mene i moju decu.Ko zna od čega, možda od neke saobraćajne nesreće? Nisam sujeverna, ali sad ne znam na šta drugo da mislim.Lemilice nisu bile pokvarene kada su sledeći dan proradile bez problema.Hm, interesantno.Šta vi mislite o tome?

Imam par slika o anđelima, mada nisu najuspešnije, uživo su mnogo lepši, moj fotoaparat je star i otrcan...radi kako on želi...zadnjih osamnaest anđela jednostavno nije hteo da vidi....